Прим. Др Алекса Мирановић – Леко
Црногорске јуначке пјесме
( I )
Титоград
1974
САХРАНА ВЛАЈКА ЂУРАНОВИЋА
Сјећаш ли се, друже рањениче,
наше славне борбе мучениче,
града Груме и наше болнице
Италије Јужне и равнице,
сјећаш ли се поред винограда
партизанског гробља, наших јада,
и када смо нашу домовину
завољели у туђу туђину,
сјећаш ли се рањених јунака
и сахране Ђурановић Влајка. . .
Танки облак крије поглед сунцу
а тишина пала на равницу,
пет хиљада ћути рањеника
у болници одлучних ратника,
ко да им је прогутало дворе
изненада узбуркано море,
ко да су им муње поред Таре
родитеље све сатрле старе,
ко да су им усташе поклали
све што живо дома су имали,
па се чуде наши Савезници
што су тако тужни рањеници,
кад имају и његу и храну
а слобода ближи се Балкану. . .
Рањенике притиснула туга
јер су дивног изгубили друга
комунисту, борца и јунака,
Црногорца Ђурановић Влајка,
па покретни мученици ране
и ка гробљу журе рад сахране,
да уз тугу и жалост велику
задњу почаст учине ратнику.
Три хиљаде у дугој колони
рањеника пред болницом стоји,
многима су очи завијене
многи штаке помичу дрвене —
некима се рука објесила
као орлу поломљена крила —
све од борца па до генерала
на капи се ознака засјала,
па црвену звјезду петокраку
гледаш као сунце на уранку,
на некима срп и чекић златни
знак радничку класу поштовати —
јер је Лењин одлучно рекао:
да би радник власт своју стекао
изборити човјечанству срећу
и слободу народу највећу!
У стројеве иза рањеника
стала војска наших Савезника,
официре видиш и војнике
и народа колоне велике —
све то чека да поворка крене
црном земљом Влајка да ожене. ..
Дође црна ура на капију
и доведе мртвачку кочију,
на сандуку цвијеће и руже —
све заплака, мој несретњи друже!
Па колона крену јецајући,
јецајући тужно клецајући.
Поред нас су лозе, виногради
а пред нама мртав борац млади,
поред пута смокве и ораси
а пред нама пустош и ужаси.
Зраци сунца пали над равницу
ми гледамо ужасну гробницу,
у даљини врхови су гора
а наш Влајко сад под земљу мора!
Другови га полако спуштају
ко да пазе да не вријеђају
тешке ране јунака слободе
што прерано данас од нас оде...
Но смрт некад може да уздигне
да високо, високо подигне,
да бесмртна учини човјека
да га памти свијет довијека.
Устадоше борци партизани
да говоре Влајку на сахрани:
„Стегла тама све Бјелопавлиће –
Ђурановић скочи у свануће
и поведе чету скојеваца
на туђинце те бомбе побаца,
четрдесет прве у устанку
Црне Горе у најљепшем данку...
Знаш ли, друже, за купрешку драму
и Вијенац окуку крваву,
тешку борбу за мјесто Врлику
и на Ливну за муку велику,
за Посушје и за Јабланицу,
за Неретву страшну касапницу,
за рањене кад се гинут мора
и Вилића гумно код Прозора,
па заравни планине Радуше
гдје су Њемце хватали за гуше
смјели борци Четврте бригаде
те их мало ту живих остаде,
па пробоји преко Невесиња
до Биоча, пиперских планина,
и Сутјеске славне за вјекове
ко Косово и звјезде његове. . .
За пут борбе Четврте бригаде
пролетерске цио свијет знаде,
а за њене борце одабране
можеш писат херојске романе —
како треба бранит домовину
у њој мјеста не дати туђину,
ко борцима само су им равни
браниоци Стаљинграда славни.
Међу њима у борбама свима
дивно мјесто Ђурановић има. . .
Докле мјеста буду постојала
куд Влајкова бомба је пуцала,
док је Срема, док је Фрушка гора,
Ђурановић. помињат се мора,
и док школе буду пуне ђака
свуд ће борца познавати Влајка,
све што даље одмиче вријеме
жалиће га свако покољење,
памтиће га историја славна
ко сокола Орловића Павла!". . .
Два сата су рјечи говорника
износиле заслуге ратника
и подвиге, поносна му мајка,
вјерног друга Ђурановић Влајка.
А потом су плотуни пушака
испратили чувена јунака!.. .
Из Груме су пушчани плотуни
преко мора снажно одјекнули
и допрли у планине суре
Црне Горе села и гудуре,
до Купреса и до Ливна сада
и близине Мркоњића града,
до Неретве и корита њена,
до Сутјеске и широка Срема,
до другова и до јединица
гдје бијаше Влајко узданица.
Поноси се, Црна Гора мила,
што си такве борце одњивила.
Смрт њихова — нова је бригада
да се брани земља од напада!
Слава борцу, другу и јунаку,
Црногорцу Ђурановић Влајку!
Зета. 22.III. 1973.
Нема коментара:
Постави коментар